Kuglof-i

Vinski kuglof – Bermet kuglof

300 grama šećera ulupati sa 250 gr margarina, dodati četiri jajeta,
jedno po jedno.
Dodati 100gr sitno seckanih suvih smokava ili suvog grožđa, 100 g. čokolade seckane na kockice i 2 dcl crnog bermeta ili crnog kuvanog vina. 300 gr brašna, jedan prašak za pecivo jedna kašika skroba i kašičica cimeta.

Sve dobro izmešati, izručiti u masnoćom podmazanu i prezlom posutu modlu.

Peći u zagrejanoj pećnici na 180 ˚C sat vremena.

Gotov kuglof posuti šećerom u prahu.

100 gr seckanih suvih kajsija i 100 gr krupno mlevenih badema izmešati i potopiti u malo sirupa od kajsija i malo rakije od kajsije.
Ostaviti da odstoji 2-3 sata.
Jedan margarin izlupati sa 300 gr šećera.
Dodati 5 jaja jedno po jedno. 350 gr brašna i jedan prašak za pecivo.
Sve dobro izmešati i dodati malo sirupa od kajsija da testo bude glatko.
U podmazanu i prezlom posutu modlu redjati red testa, fil od kajsija i badema (testo-fil, testo-fil, testo).

Alzas kuglofPeći u zagrejanoj pećnici na 180° C jedan sat.

Gotov kuglof poprskati belom čokoladom i ukrasiti listićima badema.

4 žumanceta, 250 gr šećera i 125 gr butera penasto umutiti.
Dodati 300 gr brašna pomešanog sa 1 praškom za pecivo,
izrendanu koru od pomorandže, 3 kašike ruma, 1,5 dcl mleka i 100 gr mlevenih badema.
Dobro izmešati, dodati sneg od 4 čvrsto ulupana belanceta.
Kalup za kuglof premazati masnoćom i posuti prezlom i sipati pola mase.
U drugu polovinu dodati 3 kašike kakao-a, izručiti preko prve mase i lagano promešati viljuškom da se dobije šara.

Peći u zagrejanoj pećnići na 180 stepeni C oko 45-50 min.

Za dinar kvasca u malo mleka sa 1 kockom šećera potopiti.
Ulupati 250 gr putera,
dodati 6 žumanaca i dobro mutiti.
Dodati 100 gr milerama, 100 gr šećera,
a brašna i šećera koliko treba.
Testo neka se odmara 3 sata.
Za to vreme praviti fil.


Fil: 5 žumanjaka sa 5 kašika šećera u prahu mutiti,
10 do 15 parčića keksa
sa 100 gr oraha samleti
i 2 štangle čokolade istopiti.
'Šne' od 5 belanaca,
i 2 jedaće kašike brašna.
Testo rastanjiti (na dva prsta debljine), premazati kremom.
Lako uviti i odmah staviti u modlu koja je dobro premazana uljem i prezlom posuta.
Ostaviti da kisne još 15-20 minuta i staviti u zagrejanu pećnicu.

U malo toplog mleka izdrobite kvasac sa 1 kašikom brašna i kašikom šećera.
Ostavite na toplom da kisne.
U posudu za mešanje staviti brašno, napraviti udubljenje
i u njega dodati cela jaja,
puter i mlako mleko,
trunku soli, šećer, vanilin šećer,
slatku pavlaku, koricu limuna, kandirano voće i rogač.

Sve pomešati i dodati mleko sa kvascem.
Varjačom mešati testo sve dok ne počne
da se odvaja od posude i dok se ne pojave mehurići.
U masnoćom podmazanu i prezlom posutu modlu
sipati testo i ostaviti da kisne najmanje pola sata na toplom mestu.
U zagrejanoj rerni (na 180° C) peći oko 45 minuta.
Gotov kuglof posuti šećerom u prahu.


Potrebno:

- 500 gr brašna
- 1 paketić kvasca (svežeg)
- 5 jaja
- 150 g putera ili margarina
- 1,5 dl mleka
- 150 g šećera
- 1 vanilin šećer
- 100 mlevenog rogača
- 2 dl slatke pavlake
- Narendana kora od limuna
- 100 gr kandiranog voća potopljenog u liker
- Šećer u prahu za posipanje

Da li ste znali da je sve do pred kraj XIX veka srednjem staležu bilo skoro nemoguće da ispeče hleb ili kolač u svojoj kući, o siromašnim porodicama da i ne govorimo? Sve usluge pečenja obavljale su se u gradskim ili seoskim pekarama. Domaćica bi umesila testo u svojoj kući, nosila ga u pekaru, a pekari bi u ranim jutarnjim satima pekli hlebove i kolače. Zbog toga su pekari spadali u veoma bogate članove svoje zajednice i uživali su veliko poštovanje kako stanovnoštva, tako i vlastele. Samo izuzetno imućna aristokratija i privilegovana manjina mogla je sebi da priušti ognjište sa pećnicom. Naravno, oni su imali i svoje pekare. Modla za kuglof takodje je predstavljala luksuz i bila je stvar prestiža. Srećom, danas su pećnice i modle svima dostupne, te možemo do milje volje da uživamo u kuglofu.

Francuzi su jedan od naroda koji tvrdi da je kuglof njihov izum. Danas je nadaleko čuven "Alzaski kuglof" koji se u Strazburu i okolnim mestima sprema na tradicionalan način sa kvascem, mlekom i suvim groždjem. Koje je veličine taj kuglof pretpostavićete i sami kada vam kažem da se on sprema od 1 kilograma brašna, pola litre mleka i pola kilograma suvog groždja. Možete li da zamislite samo tu modlu!? Još jedna zanimljivost, kuglofi se, najčešće, peku u keramičkim modlama. Alzašani, verovali ili ne, pakuju svoje kuglofe u masnu hartiju i prodaju ih sa polica u pekarama, na isti način na koji mi pakujemo i prodajemo hleb. Veoma su traženi!

Kuglof je jedinstven kolač ne samo zbog svog oblika već i zbog toga što njega možete konzumirati u svako doba dana i uz bilo koje piće. Kuglof sam po sebi može biti doručak uz mleko, kafu ili čaj. Možete ga na isti način servirati za užinu ili večeru uz čašu vina ili čak čašicu nekog žestokog pića ili likera. Naravno, nesmemo zaboraviti, kuglof je odličan dezert posle ručka ili večere. Po nekom nepisanom pravilu čokoladni kuglof se služi uz crno vino ili kafu, dok se žuti kuglof služi uz belo vino ili čaj. Mleko se može piti uz svaki kuglof.

U svaki kuglof, pa čak i u onaj koji se pravi sa mlekom, možemo staviti malo alkohola. To može biti rum, liker, vino ili neka dobra voćna rakija (najbolje kajsijevača). Tako će se znatno popraviti ukus i aroma. Verovatno su zbog toga najbolji i najtraženiji vinski kuglofi, posebno onaj sa karlovačkim bermetom.

Postoji nekoliko legendi koje se vezuju uz ovaj jedinstveni kolač. Evo jedne od njih:
Francuzi su za kuglof saznali tek kada se Marija Antoaneta, kći carice Marije Trezije, udala za prestolonaslednika Francuske, budućeg zlosrećnog Luja XVI. Ona je u miraz donela i modle za kuglof. Naravno, ovo je samo mit.

Nedavno je u okolini Beča pronadjena keramička modla iz rimskog perioda. Potpuno je istovetna kao današnje modle. Ima dimnjak i šare. Naravno da je ovo senzacionalno otkriće dalo povoda Italijama da kuglof odmah proglase svojim izumom.

Jedan od najstarijih prikaza kuglofa potiče iz XV veka. Poslednji madjarski kralj, Matijaš Korvin prikazan je na slici za trpezom na kojoj se, na centralnom mestu, nalazi kuglof.

U Slovačkoj i Češkoj kuglof zovu Bábovka.
Pored Nemaca, Francuza, Italijana i Austrijanaca, Poljaci, Česi i Slovaci takodje tvrde da je kuglof njihov tradicionalni kolač.

Potreban materijal

3 jaja

150 g putera ili margarina

150 g šećera

3 vanilin šećera

1/2 kašičice soli

1/2 kašičice cimeta

100 g brašna, 1 prašak za pecivo

150 g suvih urmi (datula)

300 g suvih smokava

300 g oraha

150 g lešnika

100 g oguljenih badema

75 g ušećerenih crvenih trešanja

100 g ušećerene korice limuna i narandže

75 g marmelade od kajsija

1 kašika šećera u prahu



Jaja, šećer, puter i vanil šećer penasto umutiti, Jelka dodati brašno, prašak za pecivo, so i cimet. 150 g voća, oraha i ukrasne trešnje ostavite na stranu, a ostatak sitno iseckajte u dodajte testu. Testo izručiti u namašćenu i prezlom posutu modlu i peći u zagrejanoj pećnici na 175 stepeni C oko 60 minuta. Kad izvadite kuglof iz pećnice ostavite ga u modli oko 10-15 minuta, a zatim prevrnite. Kuglof potpuno ohladite. Marmeladu od kajsija zagrejati na niskoj temperaturi i iskoristiti 2/3 za premazivanje kuglofa. U ostatak marmelade umešajte suvo voće i orahe i premažite vrh kuglofa. pospite prah šećerom i i ukrasite trešnjama.

1 vrećica suvog kvasca
Zima

300 g suve slanine

300 g brašna

malo soli

1 kašičica šećera

1 jaje

70 g putera ili margarina

100 g lešnika

Slaninu iseckati na kockice i propržiti, pa ocediti masnoću i ostaviti je na upijajućoj hartiji. Od brašna, soli, jajeta i kvasca umesiti glatko testo. postepeno dodavati otopljen maslac, slaninu i 80 g seckanih lešnika. Testo ostaviti da kisne dok se masa ne udvostruči. Kalup namazati rastopljenim maslacem i posuti sa 20 g seckanih lešnika (za svaki slučaj ni malo prezle neće škoditi). Testo premesiti i ostaviti u kalupu da stoji još 20 minuta. Peći u zagrejanoj rerni 30-40 minuta na 200° C. Pečen kuglof istresti iz kalupa i služiti.