Sve o jabuci

Jabuka je zavela kreatore mitova i legendi, biblijske zapisivače, slikare Direra, Kranaha, Šagala, Magrita. Viljema Tela inspirisala je na precizan pogodak strelom, a Njutna na saznanje o gravitaciji. Aleksandra Velikog induski sveštenici ubedili su da će, ako jede jabuke, doživeti stotu.

Adamu je zastala u grlu, i tu ostala kao Adamova jabučica, opomena svakom muškarcu. U drevnoj Grčkoj nazvana je voćem razdora, pa voćem besmrtnosti iz vrta Hesperida, zlatnom jabukom. U Pjesmi nad pjesmama simbolizuje plodnost, ukus i miris Božje reči.

U kulturi čovečanstva jabuka zauzima jedno od glavnih mesta i igra ozbiljnu ulogu u svakoj religiji. Blagodareći boji i obliku, jabuka je najpre simbol sunca, kao i znanja i mudrosti. Oblikom je antropomorfna i asocira na ženske grudi i zadnjicu, pa su česti crteži i posteri koji koriste taj motiv.

Najbolja je sirova
Najbolje jabuke u Evropi, zna se, rastu u Makedoniji, u Resenu, blizu Ohridskog jezera. Tu je mikroklima optimalna za nežan jabukov bledoružičasti cvet, za dane zrenja, punjenja šećerom i kiselinama kojima zavodi nepca. Pa ipak, čak i tamo lepi plodovi trunu, propadaju, niko neće sok ni marmeladu, jer čovek se pokvario, pa ne ceni darove koji su mu pali iz raja. Ako ne naiđu Slovenci s hladnjačama, ode mast u propast.
Neke vrste jabuka gaje se da se jedu sveže, druge radi kuvanja, a neke specijalno za proizvodnju jabukovače.
Jabuka se najčešće jede takva kakva je, više od 60 odsto količina, a može i da se peče, prži, cedi, suši, za pekmez, kompote, marmelade, sirup, čaj, za pite, za pečenje (prasetu među zubima), divljač, piletinu; potom za doručak rendana, nakisela, s muslijem, medom i semenjem; od nje se spremaju hladne supe, sosovi, šampanjac i vino od divlje jabuke i rakija kalvados (kojom se u Parizu nalivaju Remarkova tri ratna druga i Hemingvej), bosanske tufahije, a sirće od divljih jabuka služi za lek. Zgužvane, sasušene jabučice neverovatno su autentična bapska smežurana lica na mađarskim lutkama...
Pravi gurmani znaju da su najbolje jabuke one divlje, uz put, neprskane, pegave i gurave.

Izašla iz raja

Zašto jabuka oduvek prati čoveka posvuda? Zato što je ona prvo voće koje je čovek upoznao, milenijum pre nove ere, a još je dugo ostala i jedino.
Voćka potiče iz zapadne Azije, što bi se moglo zaključiti i po Starom zavetu i pretpostavci da je Raj bio negde na Bliskom istoku, u azijskoj Turskoj ili oko današnjeg Iraka, gde još rastu patuljasta stabla divljih jabuka.
Poznato je oko 10.000 vrsta različitih svojstava. Godine 2005. sazrelo je 10 milijardi tona, najviše u Kini, 35 odsto, a prate je SAD, Iran, Turska, Rusija, Italija i Indija. Rekordna Ginisova jabuka narasla je do kilograma i 840 grama, a uzgojena je 2005. godine u gradu Hirosaki u Japanu.

U snu jabuka
Sanjati jabuku znači svadbu, udaju, ženidbu; trula ili crvljiva jabuka – neplaniran gubitak, šteta; jabuke jesti – žalost, plač; jabuke kupovati – nesreća; videti ih na gomili – predstoji putovanje u velikom društvu; u snu videti jabukovo stablo – bolest.

U slozi sa začinima
U kuhinji jabuka je podatna mnogim ukusima i slaže se s njima. Najpre, od nje se spremaju kolači, torte i džem, marmelada, sok, sušena za čaj. Ima je u francuskoj, italijanskoj, nemačkoj i uopšte srednjoevropskoj kuhinji, u pitama, kolačima, kremovima, tortama, tartovima, koblerima, pudinzima, sa cimetom, karanfilićem, vanilom, limunom, sa vinom crnim i belim, s puterom... u šlafroku, u pireu i na bezbroj kreativnih načina.
Posebno je delikatno polje jabuke u slanim jelima. Jabuka nabodena karanfilićima, pečena uz svinjsko ili pileće, ćureće, guščje meso, slatkasti je ton koji razlaže masnoću i olakšava testo ili krompire kao prilog. Sos od jabuke svakom pečenju, a najpre prasećem i svinjskom, dodaje poseban slatko-kiselkasti ukus. Jabuka je neizostavna u sosovima za švajcarski fondi uz konjak, ili uz češke knedle s renom. Ide i u supe s karijem, suvim grožđem i posebno s orasima.

Lek sa grane
Osim što je ukusna, jabuka je i prepuna sastojaka korisnih za zdravlje. Iako ne leči bolesti, može da spreči mnoge. To je riznica sastojaka koje organizam voli. U 100 g ploda ima 85 g vode, ali i 10,9 g ugljenih hidrata i 3 g dijetalnih vlakana, 40 mg vitamina C, pa vitamina A, E, B1, B2, B6 i beta karotina. Ima i minerale kalijum (od 100 do 180 mg) i kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Njima podstiče imuni sisitem organizma u borbi protiv virusa, bakterija i slobodnih radikala.

Tako štiti od prehlade, a u borbi protiv malignih ćelija dokazano smanjuje rizik od raka debelog creva. Karotin štiti i od UV-zraka. Pektin i celuloza podstiču varenje i obnavljaju crevnu floru, te rešavaju probleme s prolivom i zatvorom. Plod odlično deluje i na srce i krvotok, izbacuje štetne materije iz krvi, snižava holesterol i začepljenje krvnih sudova i tako smanjuje rizik od tromboze i arterioskleroze, a pozitivno deluje i na rad srca.


Ugljeni hidrati daju organizmu energiju i teraju umor i gubitak koncentracije. Kalijum izbacuje višak tečnosti, te i višak kilograma. Jabuka u želucu narasta, pa smanjuje osećaj gladi. Štiti zube i kosti kalcijumom i fosforom. Bez griže savesti lezite u postelju bez pranja zuba ukoliko ste pojeli jabuku.
Nema organa kome ne pomaže: srcu, jetri, žuči, bubrezima. Sadrži i hormon sreće serotonin, koji bolje od čokolade diže raspoloženje. Suzbija migrenu i nesanicu, a dobra je i za one koji boluju od arterioskleroze i reumatizma.
To zna i narodna medicina: da nema organa ni bolesti na koje jabuka ne deluje kako nama treba.
Danas je nemoguće zamisliti kako bi čovečanstvo izgledalo bez jonatana, kožare, glostera, elstara, ajdare, jonagola, goldena, parmenke, zlatnog delišesa, boskopa, greni smit...